Tamnija tegla nego lane.

Promena se najlakše vidi kad se uporede dve tegle iste sorte iz dve sezone. Novija je svetlija, starija ide ka jantarnoj ili ka braon. Med je pritom potpuno ispravan.

Spora reakcija, godinama

U medu se, pored šećera, nalaze i aminokiseline iz polena i iz pčelinjih izlučevina. Šećeri i aminokiseline sporo reaguju međusobno i grade jedinjenja tamne boje. Ista reakcija daje boju prepečenom hlebu i pečenom mesu, samo što u tegli teče na sobnoj temperaturi i traje mesecima umesto minutima.

Zajedno sa tim tamnjenjem raste i HMF, broj koji laboratorija koristi da vidi koliko je med star ili koliko je zagrevan. Boja i taj broj idu u istom smeru, pa tamnjenje jeste znak da je med odstajao, a ne da se pokvario.

Tamnjenje pokazuje koliko je med stajao i koliko mu je bilo toplo.

Šta ubrzava tamnjenje

Uslov	Uticaj
Toplota	Najjači. Tegla iznad šporeta ili na radijatoru potamni za nekoliko meseci koliko druga za nekoliko godina.
Direktno sunce	Zagreva teglu i razgrađuje enzime. Staklo propušta i deo ultraljubičastog svetla.
Vreme	Radi i na dvadeset stepeni, samo sporo.
Sorta	Medovi sa više minerala tamne brže, pa medljikovac ide pre od bagremovog.

Da li sunce kvari med

Sunce ne pokvari med u smislu da postane neupotrebljiv, ali radi tri stvari koje mu ne prijaju. Zagreva teglu, razgrađuje enzime koje je pčela unela i ubrzava tamnjenje. Tegla koja je celo leto stajala na prozoru izgubila je deo onoga zbog čega se med uzima sa pčelinjaka.

Rešenje je jednostavno i stoji u belešci o tome kako se med čuva: zatvorena tegla, sobna temperatura, polica na kojoj sunce ne stoji direktno.

Kad je med skoro crn od početka

Postoji i tamnoća koja nema veze sa stajanjem. Šumski med, medljikovac, tamniji je već pri vrcanju zato što ne dolazi sa cveta nego sa medljike koju lisne vaši ostavljaju na hrastu, javoru i grabu. U njemu ima više minerala, što se meri i kao veća električna provodljivost, i po tome se takav med i zvanično razlikuje od cvetnog.

Tegla našeg šumskog meda je tamna od prvog dana, dok je bagremov skoro bezbojan. Poređenje između tamnog i svetlog meda govori odakle su, ne koliko su stari.

Kada boja jeste razlog za pitanje

Vredi obratiti pažnju samo ako se uz promenu boje pojavi i nešto drugo: pena po površini, mehurići koji se dižu ili kiselkast miris. Tada je u pitanju vrenje, koje dolazi od vlage dospele u teglu. O tome, i o tome zašto rok na tegli ne znači ono što se misli, piše u belešci o roku trajanja meda.

Tamnija boja bez ijedne od tih pojava znači da je tegla odstajala. Med se u tom slučaju jede normalno.

Zašto se uz to i stegne

Tamnjenje i kristalizacija često idu zajedno, jednostavno zato što obe stvari traže vreme. Kristalizacija dolazi od glukoze koja izlazi iz rastvora i nema nikakve veze sa bojom, a ceo mehanizam je opisan u belešci o kristalizaciji.