Medu ne smeta vreme. Smeta mu voda.

Pitanje o čuvanju obično dolazi odmah posle onog o stezanju. Ljudi žele da znaju gde tegla treba da stoji, koliko dugo sme, i da li ide u frižider. Odgovor je kratak, pa ćemo ga prvo reći, a onda objasniti zašto je baš takav.

• Zatvorena tegla.
• Sobna temperatura.
• Dalje od direktnog sunca.
• Ne u frižider.
• Uvek suva kašika.

Zašto med uopšte ne propada

U medu ima premalo vode da bi se u njemu išta razvijalo. Zato med ne kvari se onako kako se kvari ostala hrana: nema šta da ga pokvari. Zatvorena tegla, ostavljena kako treba, stoji godinama.

Ono što se menja jeste boja i gustina. To je starenje, ne kvarenje.

Vremenom med potamni i stegne se. Tamniji med posle dve godine nije pokvaren med, nego stariji med. Na svakoj našoj tegli piše koja je paša i koje godine je vrcana, pa uvek znaš šta ti tačno stoji u ostavi.

Jedina greška koja stvarno škodi

A sada ono zbog čega je ceo tekst i napisan. Med u tegli je stabilan sve dok je suv. Onog trenutka kad u njega uđe voda, priča se menja.

Mokra kašika, ona koju si maločas oprao ili izvadio iz čaja, ostavi na površini tanak sloj razblaženog meda. Taj sloj više nema onu koncentraciju koja med štiti. Ako tegla stoji mesecima, baš tu, na vrhu, može da počne vrenje. Prepoznaje se po kiselkastom mirisu i sitnim mehurićima.

To se ne dešava zato što je med bio loš. Dešava se zato što je u njega ušla voda. Suva kašika rešava ceo problem i to je jedina navika koja se oko meda uopšte isplati.

Zašto frižider nije rešenje

Refleks je razumljiv: ako nešto hoćeš da sačuvaš, staviš ga u frižider. Kod meda to ne radi ono što misliš.

Kristalizacija je najbrža na temperaturi oko četrnaest stepeni, dakle baš negde između sobne i frižiderske. Tegla u frižideru se stegne mnogo pre nego ista takva na kuhinjskoj polici, a nije dobila ništa zauzvrat, jer je i onako nije trebalo spasavati.

Ako ti stegnut med ne smeta, nema veze gde stoji. Ako ti smeta, sobna temperatura je upravo ono što ga najduže drži tečnim. Više o samom procesu piše u tekstu o tome zašto se med kristališe.

Sunce i toplota

Direktno sunce na tegli je jedina toplota koje se stvarno treba čuvati. Staklo na prozoru leti ume da se ugreje mnogo više nego što bi rekao, a granica preko koje med ne bi trebalo da ide je četrdeset stepeni. Ista granica važi i kod nas u toku vrcanja i punjenja, pa nema smisla da je tegla pređe na prozorskoj dasci.

Polica u kuhinji, ostava, obična vitrina: sve to potpuno odgovara. Med ne traži ništa posebno, samo da ga ostaviš na miru.

Šta sa kantom od pet kilograma

Za veće količine važi isto pravilo, samo je greška skuplja. Kanta se ne otvara svaki dan i ne prebacuje se kašikom iz koje kaplje. Najpametnije je jednom presuti u manje, čiste i suve tegle, pa dalje raditi iz njih.

Isto radimo i mi kad se med sipa iz kante u teglu: sve što dodiruje med mora biti suvo.

Ukratko

Med je namirnica koja te ne traži. Ne treba mu frižider, ne treba mu poseban ormar i ne treba mu žurba. Treba mu zatvoren poklopac, senka i suva kašika.

Ako to poštuješ, tegla otvorena danas biće ista i za godinu dana, samo možda gušća i tamnija. To nije problem koji treba rešiti, nego med koji se ponaša onako kako med treba.