Ovaj med ne dolazi sa cveta.

Kad neko prvi put uzme kašiku šumskog meda, reakcija je gotovo uvek ista: nije ovo sladak kao med. I to je tačno zapažanje. Medljikovac je slabije sladak od cvetnog meda, tamniji je, gušći, i ima notu koja više liči na smolu i pečeno nego na cvet.

Razlog je što ovaj med i ne dolazi sa cveta.

Šta je medljika

Na bukvi i jeli žive lisne vaši koje se hrane sokom biljke. Ono što one ostave na iglicama i listu je sladak trag, i to se zove medljika. Pčela je skuplja onda kad cveća više nema, dakle u punom letu, kad je livada već prošla.

Nektar dolazi iz cveta. Medljika dolazi sa lista. Odatle sve ostale razlike.

Zato se medljikovac razlikuje po skoro svemu: po boji, po gustini, po tome koliko je sladak i po tome koliko dugo ostaje tečan.

Zašto skoro nikad ne kristališe

Brzina stezanja meda zavisi od količine glukoze. Medljika je nema mnogo, pa medljikovac ostaje gust i taman godinama, dok se recimo vlasinski stegne za tri do šest meseci.

To zbunjuje ljude koji su naučili da se pravi med obavezno stvrdne. Kod šumskog meda izostanak kristalizacije nije znak da nešto nije u redu, nego posledica toga odakle je došao. Više o tome piše u tekstu o kristalizaciji.

Godina kad ga jednostavno nema

Ovo je deo koji je najteže objasniti kupcu koji ga traži u martu. Medljika zavisi od lisnih vaši, a vaši zavise od vremena. Dve godine zaredom može da je bude u izobilju, pa onda tri godine ništa.

U godinama kad izostane, mi teglu ne dopunjujemo ničim drugim. Nema mešanja sa livadskim medom da bi lista izgledala popunjeno. Tog leta jednostavno nema šumskog meda i tako i piše na sajtu.

Zbog toga za ovu sortu i postoji lista čekanja: ostaviš kontakt i javimo se pre nego što uopšte objavimo da ga ima.

Odakle tačno naš

Sav naš šumski med dolazi sa padina Čemernika, sa oko hiljadu dvesta metara, gde košnice stoje od juna do avgusta. To je treća i poslednja stanica seobe u sezoni, ista ona sa koje dolazi i vlasinski med.

Razlika je u tome što na toj istoj padini livada i šuma stoje jedna uz drugu. Kad pčela u istom danu radi i cvet i medljiku, dobije se vlasinski med, miks koji nastane u samoj košnici. Kad radi skoro isključivo medljiku, obično u julu, dobije se čist medljikovac.

Ništa se od toga ne odlučuje posle vrcanja. Odlučuje se time šta je te nedelje bilo dostupno na hiljadu dvesta metara.

Uz šta ide

Pošto je manje sladak i gušći, medljikovac se ponaša drugačije za stolom. Ne ide u sve.

• Uz zreo, jak sir i orah. Tu je najbolji i tu ga najviše ljudi otkrije.
• U crno vino zimi.
• Kašika sama, ako voliš tamno i gorkasto.

Ono uz šta ne ide su palačinke i slatki dezerti, gde se njegova nota tuče sa svim ostalim. Za to je bagremov med daleko bolji izbor, o čemu smo pisali u tekstu koji med za šta.

Ukratko

Medljikovac je jedina naša sorta koju priroda može da otkaže. Ne pravi ga cvet nego šuma, tamniji je i manje sladak nego što se očekuje, i skoro nikad se ne stegne.

Malo ko ga voli iz prve. A onda se, po pravilu, baš on traži sledeće godine.