Isti bagrem, uhvaćen dvaput.

Ako bi košnice ostale na jednom mestu, bagrema bi bilo deset dana godišnje. Toliko traje cvetanje. Posle toga se, na toj nadmorskoj visini, više nema šta uzeti.

Zato se ide za njim.

Tri stanice u jednoj sezoni

Naše košnice se u toku sezone sele tri puta, svaki put više, i sve tri stanice leže uz tok Vlasine, jedna iznad druge.

Stanica	Visina	Kad	Šta se uzima
Vlasotince	oko 270 m	kraj aprila	Prvi bagrem
Svođe	oko 500 m	sredina maja	Isti bagrem, ponovo
Padine Čemernika	oko 1 200 m	jun do avgust	Vlasinski i šumski

Visine su zaokružene. Tačne kote nisu merene, a lažna preciznost je isto što i netačan podatak, pa ih ne pišemo na metar.

Dve nedelje koje se kupuju selidbom

Ovo je cela ideja. Isti cvet na većoj nadmorskoj visini kasni. Bagrem u Vlasotincu, na oko dvesta sedamdeset metara, cveta prvi. Dvesta trideset metara više, u Svođu, isti taj bagrem kreće otprilike dve nedelje kasnije.

Košnica se pomeri tridesetak kilometara i dobije drugo proleće.

Za pčele je to jednostavno nastavak iste paše. Za nas je to razlika između deset dana bagrema i skoro tri nedelje. I jedno i drugo završi u istoj sorti, jer je i jedno i drugo bagremov med, samo sa dve stanice.

Kako izgleda sama selidba

Radi se noću. To nije stvar navike nego nužnosti: seli se tek kad su sve pčele unutra.

Utovar ume da traje do tri sata. Leta se zatvaraju tek pošto se poslednja pčela vrati, jer ona koja ostane na starom mestu ne zna gde joj je košnica otišla i propada. Zato se ne žuri i zato se ne kreće pre mraka.

Ujutru se društvo probudi na mestu koje ne poznaje, izleti, i orijentiše se iznova. To košta pčele nekoliko dana snage. Zbog toga se seoba i ne radi češće nego što ima smisla.

Zašto se treća stanica isplati najmanje, a znači najviše

Na padinama Čemernika, na oko hiljadu dvesta metara, ista košnica daje znatno manje kilograma nego dole. Vreme je hladnije, sezona kraća, a posla oko nje ima najviše.

Ali odatle dolaze dve sorte koje se nigde niže ne mogu dobiti. Livada i šuma tamo stoje jedna uz drugu, pa pčela u istom danu radi i cvet i medljiku. Tako u samoj košnici nastane vlasinski med, miks koji nisu napravili ljudi. A kad cveća nestane i ostane samo medljika sa bukve i jele, dobija se šumski med.

Tri vrcanja, ne jedno

Pošto se med skuplja na tri odvojena mesta i u tri različita perioda, i vrcanje je odvojeno. Nijedna tegla ne sadrži dve paše.

To je razlog zašto se sorte kod nas razlikuju toliko da se prepoznaju po boji, i zašto se posle vrcanja ništa ne meša. Kad bi se sve slilo u istu kantu, dobio bi se jedan prosečan med i priča o tri stanice ne bi imala nikakvog smisla.

Ukratko

Selećko pčelarstvo nije romantika nego račun. Cvet traje kratko, a planina ga ponudi ponovo malo kasnije, samo više. Ako si spreman da tovariš košnice noću i da izgubiš nekoliko dana snage društva, dobiješ tri odvojene sorte umesto jedne.

Ceo put, od dvesta sedamdeset do hiljadu dvesta metara, ide uz istu reku. Zato i piše da se visina oseti.