Zašto se med sa hiljadu dvesta razlikuje.

Najviše naših porudžbina ode u Beograd i Novi Sad. To nije slučajno. Planinski med najviše nedostaje onima koji do planine najređe stignu, i skoro uvek se traži tim rečima: nešto sa planine, nešto što nije iz marketa.

Vredi objasniti šta se tu zapravo menja sa visinom, jer nije stvar u samom broju metara.

Drugi cvet, ne isti cvet više

Prva razlika je najočiglednija: na hiljadu dvesta metara ne raste isto što i na dvesta sedamdeset. Naše najniže stanice, Vlasotince i Svođe, daju bagrem. Padine Čemernika daju livadsko cveće i medljiku sa bukve i jele.

Zato se sa te visine i ne dobija bagremov med. Dobija se vlasinski, i u nekim godinama šumski. To su sorte koje niže jednostavno ne postoje.

Ista biljka, kasnije

Druga razlika je vremenska. Isti cvet na većoj visini kasni. Kod bagrema je ta razlika oko dve nedelje između dvesta sedamdeset i pet stotina metara, i baš na tome se zasniva cela naša seoba košnica.

Planina ne nudi drugačiji kalendar. Nudi isti kalendar, pomeren unazad.

Hladnije noći, sporija sezona

Treća razlika je ona koju kupac ne vidi, a pčelar oseti u kilogramima. Na hiljadu dvesta metara noći su hladnije, sezona kraća, a dana u kojima se uopšte može leteti manje.

Ista košnica tamo gore da znatno manje meda nego dole. Uz to, posla oko nje ima najviše, jer je najdalje i najteže joj se prilazi. To je jedan od glavnih razloga zašto med sa planine košta više od meda iz ravnice, i zašto uopšte košta više nego onaj u marketu.

Šta se od toga oseti u tegli

Sve nabrojano završi u ukusu, ali ne onako kako se obično predstavlja. Nema tu ničeg mističnog.

• Boja. Med sa visine je po pravilu tamniji, jer livadsko cveće i medljika daju tamniji med od bagrema.
• Slast. Manje sladak nego bagremov, sa punijim i dužim krajem.
• Gustina. Gušći, pogotovo kad u sebi ima udeo medljike.
• Promena iz godine u godinu. Odnos livade i medljike zavisi od leta, pa jedna tegla ne liči na prethodnu.

Ta poslednja stavka je najvažnija i najređe se pominje. Med sa jednog mesta i jedne visine nije standardizovan proizvod. Ako svake godine bude potpuno isti, neko ga je izjednačavao.

Da li je planinski med bolji

Pošteno je reći ne, nije automatski bolji. Drugačiji je.

Bagremov med sa najnižih stanica je najsvetliji koji imamo, najblaži i najsporije kristališe. Za čaj i za nekoga ko ne voli jake ukuse, on je bolji izbor od bilo čega sa hiljadu dvesta metara. O tome piše u tekstu koji med za šta.

Ono što planina daje nije kvalitet po sebi, nego sorte koje drugde ne postoje i sezona koja se ne može ubrzati.

Ukratko

Visina menja tri stvari: šta cveta, kada cveta i koliko ga uopšte ima. Sve troje završi u tegli.

Vrh Čemernika je hiljadu šeststo trideset osam metara. Naše košnice ne idu do vrha, nego do padina na oko hiljadu dvesta. I to je dovoljno da se razlika oseti.