Visina se oseti
Zašto se med sa 1200 m nadmorske visine razlikuje?
Med sa planine i med iz ravnice ne razlikuju se zato što je jedan bolji, nego zato što su nastali od različitog cveta, u različitom vremenu i pod drugačijim noćima.
Planinski med se skoro uvek traži tim rečima: nešto sa planine, nešto što nije iz marketa. Ispod toga stoji pretpostavka da visina sama po sebi nešto znači.
Vredi objasniti šta se sa visinom zapravo menja, jer nije stvar u broju metara.
Drugi cvet, ne isti cvet više
Prva razlika je najočiglednija: na hiljadu dvesta metara ne raste isto što i na dvesta sedamdeset. Naše najniže stanice, Vlasotince i Svođe, daju bagrem. Padine Čemernika daju livadsko cveće, a medljika za šumski med dolazi niže, sa hrasta i javora oko Svođa.
Sa te visine se zato i ne dobija bagremov med, nego vlasinski, i u nekim godinama šumski. To su sorte koje niže jednostavno ne postoje.
Ista biljka, kasnije
Druga razlika je vremenska. Isti cvet na većoj visini kasni. Kod bagrema je ta razlika oko dve nedelje između dvesta sedamdeset i pet stotina metara, i baš na tome se zasniva cela naša seoba košnica.
Planina ne nudi drugačiji kalendar. Nudi isti kalendar, pomeren unazad.
Hladnije noći, sporija sezona
Treća razlika je ona koju kupac ne vidi, a pčelar oseti u kilogramima. Na hiljadu dvesta metara noći su hladnije, sezona kraća, a dana u kojima se uopšte može leteti manje.
Ista košnica tamo gore da znatno manje meda nego dole. Uz to, posla oko nje ima najviše, jer je najdalje i najteže joj se prilazi. To je jedan od glavnih razloga zašto med sa planine košta više od meda iz ravnice, i zašto uopšte košta više nego onaj u marketu.
Šta se od toga oseti u tegli
Sve nabrojano završi u ukusu, ali ne onako kako se obično predstavlja. Nema tu ničeg mističnog.
- Boja. Med sa visine je po pravilu tamniji, jer livadsko cveće i medljika daju tamniji med od bagrema.
- Slast. Manje sladak nego bagremov, sa punijim i dužim krajem.
- Gustina. Gušći, pogotovo kad u sebi ima udeo medljike.
- Promena iz godine u godinu. Odnos livade i medljike zavisi od leta, pa jedna tegla ne liči na prethodnu.
Ta poslednja stavka se najređe pominje, a najviše govori: med sa jednog mesta i jedne visine nije standardizovan proizvod i ne treba očekivati da svake godine bude identičan.
Da li je planinski med bolji
Nije automatski bolji, nego drugačiji.
Bagremov med sa najnižih stanica je najsvetliji koji imamo, najblaži i najsporije kristališe. Za čaj i za nekoga ko ne voli jake ukuse, on je bolji izbor od bilo čega sa hiljadu dvesta metara. O tome piše u tekstu koji med za šta.
Ono što planina daje nije kvalitet po sebi, nego sorte koje drugde ne postoje i sezona koja se ne može ubrzati.