Čaša vode ne govori ništa o medu.

Pitanje se postavlja skoro uvek pošto je tegla već kupljena. Med izgleda drugačije nego prošli put, gušći je ili svetliji ili se stegao, pa kupac krene da traži način da proveri šta je zapravo dobio. Spisak kućnih testova koji tu iskrsne isti je već dvadesetak godina i putuje sa foruma na forum.

Pet uobičajenih provera

Vredi ih proći jedan po jedan, jer svaki ima objašnjenje zašto deluje uverljivo.

Test	Šta se tvrdi	Šta se stvarno dešava
Kap u čaši vode	Pravi med padne na dno u komadu, lažni se rastvori	Ponašanje kapi zavisi od gustine i količine vode u medu, a to se razlikuje od sorte do sorte i od godine do godine. Gušći med pada u komadu i kad je razblažen sirupom.
Kap na palcu	Pravi med stoji, lažni se razliva	Meri se viskoznost, ništa drugo. Bagremov med sa nešto više vode razlije se lakše od gustog medljikovca, a oba su prava.
Šibica ili upaljena vata	Pravi med gori, lažni ne	Gori šećer, a šećera ima i u sirupu. Ono što se pali je uglavnom fitilj natopljen bilo čime slatkim.
Kap na papiru	Pravi med ne probija papir	Probija ga svaki med sa nešto više vode, a to je pitanje sorte i vremena vrcanja.
Jod	Poplavi ako je med lažan	Jod pokazuje skrob. Skrobom se med falsifikovao pre pola veka, a današnji sirupi od kukuruza i pirinča ne sadrže skrob i test ostane bistar.

Svi ovi testovi mere gustinu ili prisustvo šećera. Med je oboje.

Zajednička greška im je ista: porede med sa nekom zamišljenom sortom koja je uvek iste gustine i uvek iste boje. Takve sorte nema. Bagremov i medljikovac se razlikuju u gotovo svemu što ovi testovi mere, iako su oba med iz iste košnice u razmaku od dva meseca.

Šta zaista može da se proveri

Falsifikat se pouzdano dokazuje samo u laboratoriji, i to metodama koje mere odnos izotopa ugljenika ili sastav šećera. To je skupo i nema smisla za jednu teglu. Ostaje nekoliko stvari koje kupac stvarno može da pogleda.

Deklaracija

Na tegli treba da piše ko je med proizveo i gde, koliko ga ima i do kad se preporučuje upotreba. Ako iza proizvoda ne stoji ime i mesto nego samo trgovački naziv, kupac nema koga da pita kad se nešto zapita.

Realan raspon cene

Domaći med u Srbiji se kreće otprilike od devetsto do dve i po hiljade dinara po kilogramu, zavisno od sorte i od toga kako se prodaje. Tegla znatno ispod tog raspona znači da negde u lancu neko radi besplatno, što se retko dešava. Naše cene stoje na cenovniku zajedno sa računicom po kilogramu.

Kako se ponaša tokom zime

Med koji godinama stoji potpuno bistar na sobnoj temperaturi neobičniji je od onoga koji se stegne. Kristalizacija dolazi od glukoze i dešava se svakom pravom medu, samo različitom brzinom, o čemu smo pisali u belešci o kristalizaciji. Sirup se ne ponaša tako.

Poznato poreklo

Najjednostavnija provera je pitanje odakle je med i sa koje paše, i da li na to postoji odgovor. Pčelar koji seli košnice zna gde je bio i kad je vrcao, pa se to i može ispričati. Naš put od Vlasotinca do Čemernika opisan je na strani o planini, a kako izgleda godina na pčelinjaku u pčelinjaku kroz godinu.

Šta boja i gustina ne znače

Tamniji med se često uzima kao znak da je jači ili bolji, a boja dolazi od paše. Bagremov je skoro bezbojan zato što potiče sa bagremovog cveta, medljikovac je gotovo crn zato što dolazi sa medljike na hrastu i javoru. Poređenje dve sorte po boji govori odakle su, ne koliko vrede.

Isto važi i za gustinu. Sveže vrcan med je ređi nego onaj koji je odstajao nekoliko nedelja, a med iz kišne godine nosi nešto više vode od istog takvog iz suve. Sve tri naše sorte i njihove razlike stoje jedna pored druge na strani medovi.

Ako je tegla već kupljena

Kad se posumnja na med koji je već u kući, jedina korisna stvar je pitati prodavca odakle je i kako je vrcan. Odgovor koji se dobije, ili izostane, kaže više od bilo kog testa sa čašom vode.